29. maj 1991. - DAN ZA PONOS I NEZABORAV

[Mihajlo]

29. maj 1991. - DAN ZA PONOS I NEZABORAV

Ovog 29. maja navršava se 18 godina od istorijskog uspeha Crvene zvezde, po opštem mišljenju i najvećeg dostignuća ne samo srpskog fudbala već i čitavog sporta nekadašnje zajedničke države Jugoslavije. Te zvezdane večeri na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju, pred 55.000 gledalaca, naš tim je u finalu savladao marsejski Olimpik, i to boljim izvođenjem jedanaesteraca (5:3), pošto ni posle 90, a ni nakon dodatnih 30 minuta nije bilo golova.

Našavši se na fudbalskom Mon Blanu jedna supertalentovana generacija igrača, od kojih su kasnijih godina najveće karijere u inostranstvu napravili Savićević, Jugović, Mihajlović i Prosinečki, ušla je za sva vremena u istoriju. Da je taj trijumf ravan podvigu vidi se i po tome što su sa evropskog istoka samo rumunska Steaua i Crvena zvezda osvojali “srebrnu amforu”!

- I danas pamtim svaki detalj finala, ali i dane koji su prethodili utakmici – prepuštamo priču Ljupku Petroviću, jedinom našem treneru koji je osvojio titulu prvaka Evrope. – Mi smo do finala postigli 18, a Olimpik 20 golova i čitava Evropa očekivala je totalnu ofanzivu. Međutim, kad smo nekih sedam dana uoči meča stigli u Italiju, ja sam Džajiću i Cvetkoviću rekao: “Hoćete li da kao svi naši klubovi i reprezentacija u prošlosti najvažniju utakmicu odigramo lepo i izgubimo, ili da zanemarimo lepotu i osvojimo pehar?” Džaja i Cvele su uglas rekli: “Da osvojimo pehar” i ja sam, iako sam čitavog života išao na gol više, počeo da se spremam za defanzivu.

Takva Zvezdina taktika je iznenadila sve.

-Nikad neću zaboraviti da je zbog toga protiv mene pokrenuta čitava hajka iako sam uradio ono što pre mene nije ni Zebec, ni Boškov, i to sa stranim klubovima. Ja sam doneo Zvezdi, Srbiji i Jugoslaviji evropsku titulu, a danima su me razapinjali na krst. Zbog toga, pored velikog zadovoljstva koje mi donosi sam pomen Barija, ja uvek osetim i neku tugu…

Petrović se rado seća igrača koje je vodio, kao i momenata koji su odlučili pobednika.

-Sve su to sjajni igrači i sjajni momci. Svako je bio tako različit od drugog, a zajedno su činili neverovatan tim. Kad smo protiv Papena, Pelea, Vodla, Piksija… i protiv sopstvenog shvatanja igre izgurali tih 120 minuta, ja sam im rekao: “Momci, vi ste već pobedili”. Jer, mi smo te sezone, zahvaljujući sistemu da u našem prvenstvu nema nerešenih rezultata, nekoliko puta ulazili u penal završnicu i svaki put pobeđivali. I, redosled je uvek bio isti: Prosinečki i Binić se smenjuju kao prvi ili drugi, Belodedić izvodi treći, Mihajlović četvrti i, najzad, Pančev poslednji penal. To smo uradili i u Bariju i kad sam video da je Dika Stojanović odbranio prvi šut Amorosa, ja sam već tada znao da smo – šampion Evrope – pričao nam je Ljupko Petrović.


Gde su, šta rade:

- Stevan Stojanović je bio menadžer, sportski direktor Crvene zvezde, pa savetnik predsednika Spasojevića, sad je član novog Upravnog odbora Zvezde,

-Vladimir Jugović se povukao iz UO Crvene zvezde, živi u Beču,

-Slobodan Marović je na relaciji Beograd-Bar, gde ima terene za trenažni proces,

-Refik Šabanadžović i Vlada Stošić su menadžeri, prvi radi u Bosni i Crnoj Gori, drugi u Španiji,

-Miodrag Belodedić se vratio u Rumuniju i zaposlen je u Fudbalskom savezu – zadužen za mlađe kategorije,

-Ilija Najdoski je prestao da ide na utakmice, član je Skupštine našeg kluba,

-Robert Prosinečki je pomoćnik selektora Hrvatske Bilića,

-Siniša Mihajlović je vodio Inter i Bolonju, sad je bez trenerskog angažmana,

- Darko Pančev je bivši direktor Vardara i bivši direktor makedonskog Saveza, član je Skupštine Zvezde,

- Dejan Savićević se oprobao kao selektor plavih, a sada je predsednik FS Crne Gore,

- Dragiša Binić je potpredsednik Zajednice superligaša,

- Duško Radinović živi u Švedskoj,

- Goran Vasilijević je bio na čelu skauting službe, a Ivica Momčilović je trener mlađih kategorija,

- Vladan Lukić je novi predsednik Crvene zvezde.

Dragan Džajić, jedan od dvojice tvoraca ove generacije (drugi je Vladimir Cvetković) sudbinski je vezan za kraj maja. Pored 29. – „crvenog slova“ u Zvezdinom kalendaru, za Džaju je bitan i 30. maj, i to 1946. godine kad je rođen u malom Ubu, odakle je krenuo u fudbalsku orbitu. Igrom slučaja, dan pre obeležavanja 14. godišnjice Barija – 28. maja 2005. Džajić je podneo ostavku na mesto predsednika Crvene zvezde. Ovu funkciju obavljao je od 1998, a prethodno je 20 godina bio tehnički direktor crveno-belih.


29. maj 1991. - DAN ZA PONOS I NEZABORAV

[deks007]

To se definitivno nikad nece zaboraviti !!!!!!!!